Direktor Eko-fonda Draško Boljević, gostovao je u Jutarnjem programu Televizije Crne Gore, gdje je govorio o izazovima u oblasti zaštite životne sredine, energetske efikasnosti i evropskih integracija. Tom prilikom je naglasio da je Eko-fond ključni akter u procesu zelene tranzicije Crne Gore, s ciljem postizanja održivog razvoja i usklađivanja sa evropskim standardima. Objesnio je da, iako postoje izazovi, fond aktivno radi na implementaciji projekata koji doprinose zaštiti životne sredine i energetskoj efikasnosti.
Boljević je istakao da je poglavlje 27, koje se odnosi na zaštitu životne sredine, jedno od najizazovnijih na putu Crne Gore ka Evropskoj uniji. Naglasio je da je Eko-fond osnovan kao implementaciona jedinica za zelenu tranziciju, s ciljem usklađivanja Crne Gore sa evropskim standardima, te dodao da su konstantno radi na prikupljanju finansijskih sredstava, posebno iz EU fondova, kako bi realizovao projekte koji doprinose smanjenju emisija i povećanju energetske efikasnosti.
-Mi intenzivno radimo na prikupljanju finansijskih sredstava. Svjesni smo da, nažalost, industrijski nismo dobro razvijena zemlja, te da nemamo dovoljne domaće izvore da sve finansiramo sami. Zato se trudimo da povučemo sredstva iz Evropske unije. Na taj način želimo pokazati da imamo i znanje i volju da kompletiramo proces na pravi način - istakao je Boljević.
Kao jedan od ključnih mehanizama finansiranja Boljević je naveo sistem emisionih kredita. Prema njegovim riječima, u 2023. godini privreda je uplatila 12,8 miliona eura za pokrivanje emisija, a ta sredstva su direktno preusmjerena na račun Eko-fonda. Fond je obavezan da 100 posto tih sredstava vrati u sistem kroz zelene projekte, uključujući subvencije za građane, privredu i javni sektor.
Kako je naveo, u oblasti energetske efikasnosti, Eko-fond je implementirao projekte koji su omogućili energetsku sanaciju oko 5.000 domaćinstava. Takođe, raspisani su pozivi za nabavku električnih vozila.
-Dakle, s jedne strane radimo na konkretnim projektima, a s druge strane koristimo javni prostor da širimo svijest. Moram biti optimističan: uočavamo radikalnu promjenu svijesti kod građana - to vidimo po broju zahtjeva, poziva i prijava koje svakodnevno primamo. Građani žele da uvode mjere energetske efikasnosti - to doprinosi smanjenju zagađenja vazduha, što, kako ste sami kazali, ima direktan efekat na kvalitet - zaključio je Boljević.
Boljević je ukazao i na izazove u oblasti upravljanja otpadom, posebno u kontekstu nedostatka integralnog sistema za reciklažu. Istakao je i da je podrška koju Eko-fond pruža jedinicama lokalne samouprave i komunalnim preduzećima kroz javne pozive od vitalnog značaja, jer mnoga lokalna preduzeća imaju finansijskih problema.
-To je zato što su problemi otpada često koncentrisani u lokalnim zajednicama. Kroz konkurse pružamo sredstva lokalnim samoupravama i njihovim komunalnim preduzećima da riješe one lokalne probleme otpada - uklanjanje divljih deponija, nabavka opreme, uređenje javnih površina, kontejnerski sistemi. Ova podrška je od vitalnog značaja jer mnoga lokalna preduzeća danas imaju finansijskih problema - kazao je Boljević ističući da je Eko-fond do sada dodijelio milionska sredstva lokalnim samoupravama i komunalnim preduzećima, kroz konkurse za ozelenjavanje javnih površina, uklanjanje nelegalnih deponija i nabavku komunalne opreme.
Međutim, Boljević ističe da je, kako bi se zakokružio proces, potrebna sinergija državnih institucija i usvajanje Nacionalnog energetskog i klimatskog plana kako bi se postigao značajan napredak u ovoj oblasti.
- Zato radimo na nadogradnji katastra zagađivača u saradnji s Agencijom za zaštitu životne sredine, projekt koji finansira Ekofond. Cilj je da Crna Gora konačno ima kompletan registar svih zagađivača, ne samo industrijskih, nego raznih izvora zagađenja - zaključio je Boljević.
