U Crnoj Gori eko-naknade plaća samo 140 zagađivača. Najveću eko-naknadu plaća Termoelektrana Pljevlja. Eko-fond u Srbiji samo po osnovu eko-naknada prihoduje 100 miliona eura, što je 200 puta više nego što po tom osnovu dobije fond u Crnoj Gori

U Crnoj Gori od naknada od zagađivača godišnje se prihoduje samo pola miliona, dok se u zemljama okruženja mnogo više novca dobije po tom osnovu, saopštio je u intervjuu za "Dan" direktor Eko-fonda Draško Boljević. Ukazao je i da Eko-fondu nije omogućeno da dođe do prihoda koji mu zakonski pripadaju, a koji bi ponovo kroz "zelene" projekte bili vraćeni građanima, privredi i javnom sektoru.

• Koliko je u Crnoj Gori zagađivača, koji su najveći, i koliki su prihodi od eko-taksi?

– Broj rešenja za-eko naknade povećao se u ove tri godine. Došli smo do broja od 140 zagađivača, a znamo da ih je mnogo više. Sa kolegama iz Agencije za zaštitu životne sredine radimo na izradi katastra zagađivača. Trenutno je, prema finansijskom iznosu, najveći zagađivač Termoelektrana Pljevlja. Od eko-taksi godišnje se prihoduje pola miliona. Ako u Srbiji njihova agencija izda 100 miliona eura rješenja godišnje, evo neka smo i 20 puta industrijski manji, mi moramo opet doći do neke cifre od nekoliko miliona eura od eko-taksi. Mi taj novac ne zadržavamo za sebe, nego kroz projekte vraćamo građanima, privrednim subjektima i javnom sektoru. Novac ne ostaje u fondu, mi nijesmo profitno preduzeće, nego ga mi vraćamo kroz "zelene" projekte.

• Imate li bliže informacije kada će u Crnoj Gori konačno biti uspostavljen katastar zagađivača?

– Agencija za zaštitu životne sredine ima ingerencije za katastar zagađavača. Postoji dobra volja sa njihove i naše strane.

• Možete li nam više reći o značaju Eko-fonda u sistemu, posebno u kontekstu poglavlja 27?

– Upravo je Eko-fond i nastao i počeo sa radom kao neophodnost zatvaranja poglavlja 27. Poglavlje 27 je jedno od najskupljih finansijski gledano. Fond je implemanticiono tijelo koje se bavi realizacijom projekata iz oblasti zaštite životne sredine, klimatskih promjena, energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije. Postojimo nekih tri i po godine i kada tome dodate posledice same enegretske krize i, nažalost, frapantne posledice klimatskih promjena, onda tek institucija dobija na značaju samim tim što postoji. I naše dejstvovanje, odnosno poslovanje ogleda se u tome da kroz javne konkurse sredstva koja smo obezbijedili vratimo u vidu subvencija za tri grupe korisnika: građane, privredu i javni sektor.

• Koje projekte planirate da sprovedete i je li Eko-fond opravdao postojanje?

– Diskutabilno je o tome govoriti jer su prethodne dvije godine bile jako teške, finansijski. Fond nije budžetska jedinica i to u prevodu znači da mi ne opterećujemo građane. Finansiramo se po dva principa. Recimo princip "zagađivač plaća" nije zaživio, ali mi sada nemamo i nekih industrijskih postrojenja, kumulitivno kada gledamo broj sredstava po tom osnovu nije rastao nego je padao. Sa resornim ministarstvom i vladom uspjeli smo da realizujemo aukciju sa CO2 kreditom, koja je omogućila jedan komforniji način poslovanja u ovoj godini, sa opredijeljenim budžetom od 9,3 miliona. Mi smo bili u obavezi da ovaj iznos kroz projekte iz ove četiri oblasti ponudimo javnosti.

Projekat Solari radimo u saradnji sa EPCG i to nam je u ovoj godini kapitalni projekat. To je kontinuirana saradnja sa EPCG. Ove godine smo lijepu svotu novca od 1,5 miliona obezbijedili za pomoć lokalnim samoupravama i njihovim preduzećima. Nijesmo zadovoljni što će od tih milion i po eura biti utrošeno oko 900.000, a 600.000 eura neće biti iskorišćeno.

• Je li nedostatak kapaciteta razlog što opštine neće utrošiti sva sredstva?

– Sada je to pitanje za lokalne samouprave i njihova preduzeća zašto nijesu iskoristili mogućnost za utrošak tih sredstava. Postavlja se pitanje zašto nijesu istrošili novac kada smo mi uvažili njihove projekte koje su kandidovali. To je predmet narednih analiza. Imamo znatan procenat onih koji su kvalitetno iskoristili sredstva, to su recimo Plav, Bar, ali i Zeta, kao mlada opština, jako je kvalitetno pristupila kada je u pitanju korišćenje sredstava.

• EK je obezbijedila paket pomoći za saniranje energetske efikasnosti. Koliko je taj novac značajan za Crnu Goru?

– U naredom periodu planiramo realizaciju paketa pomoći koji je Crna Gora dobila od EK za saniranje energetske krize. Ta sredstva su bila operativna još početkom godine. Međutim, zbog turbulencija i političkih previranja neophodno je bilo da se sačeka izbor nove vlade, da bi ta sredstva bila operativna. Mi smo se borili da mi budemo implemantaciona jedinica, a nosilac projekta Ministarstvo energetike. U tom paktu će biti predviđene sve mjere energetske efikasnosti za domaćinstva, turistički sektor – hotelijere. Ovdje se očekuje i podrška više ministarstava, lokalnih samouprava... Napravili smo sada neku uvertiru za taj paket, odnosno omogućili smo subvencije za zamjenu starih uređaja za nove. Odziv je dobar, sva sredstva nijesu još utrošena, oko 100.000 eura je obezbijeđeno.